БАЈКА за децу у три чина, „Црвенкапица“ Владимира Назора, премијерно је изведена 1956. у краљевачком Народном позоришту, а у подели два десетогодишњака: Марко Николић (Ивица) и Иван Бекјарев (Вук).
Обојица, касније славни глумци, заволели су сцену и још као деца каријеру почели у професионалном театру. Постоји и анегдота како је Марко често говорио Бекјареву: „Ти си одувек био негативац!“ Није случајно ни да је омиљени Гига Моравац прве уметничке кораке направио у театру – његова мајка Лепосава Цаја Николић била је глумица Краљевачког позоришта.
Уосталом, како каже једна француска пословица, „и Сена, украс Париза, стиже из провинције“. Из наше унутрашњости, сваке године, долазили су (и долазе) многи млади људи да окушају срећу на некој од глумачких академија. За разлику од Београђана, они немају „свој“ Дадов да у њему окушају таленат, понекад ни прилику да тамо где одрастају чак и одгледају дечју представу. Колико данас „одрасла“ позоришта у Србији посвећују пажње најмлађој публици, надокнађујући им одсуство театра за децу?
– Ми смо и даље веома активни. Пре шест година били смо домаћини првог „Малог Јоакима“, захваљујући коме су српска професионална позоришта почела наменски да стварају за децу – објашњава Миодраг Динуловић, директор Краљевачког позоришта.
– Придружили су нам се и театри из Крагујевца и Ниша, па смо заједно подигли летвицу „скачући“ изнад успостављених граница. Иначе, код нас је још 60- тих година формирана омладинско-пионирска сцена. Из Београда је дошла глумица Ружица Степановић и „пелцовала“ неке будуће глумце, који су се као деца попели на позорницу… Тренутно је на репертоару пет наслова, а најстарији је „Славуј и кинески цар“, настао још 1989. године!
Имао је, у међувремену, три обнове. Мењали смо глумце, али су лутке оригиналне – још од премијере.
Лесковчани су, од 21. до 28. новембра, овогодишњи домаћини „Малог Јоакима“, фестивала Заједнице професионалних позоришта Србије, на коме ће бити изведено осам представа.
– С поносом кажемо да на време регрутујемо будућу публику. Већ петнаестак година, сваке недеље у подне, долазе нам најмлађи Лесковчани. Понекад и неколико пута на исте представе, најрадије на адаптације бајки – каже директор Драган Марјановић.
– Трудимо се да понудимо занимљиве наслове, са кореографијом и сонговима. Желимо да сутра, кад постану „озбиљна“ публика, знају разлику између добре и лоше представе… Ове сезоне већ смо поставили „Размаженог принца“, а ускоро почињу пробе „Уображене Маргарете“.
У ужичком Народном позоришту припремају „Василису Прекрасну“ (премијера 28. новембра), уз још неколико актуелних наслова на „дечјем“ репертоару:
– Осмислили смо пролећну и јесењу ревију професионалних позоришта, јужно од Саве и Дунава. Дванаест представа за шест дана, због којих кроз наше позориште прође око шест и по хиљада гледалаца! Зато планирамо да поред Југословенског позоришног фестивала за одрасле (који се већ 27 година изводи у граду на Ђетињи) направимо и Југословенски позоришни фестивал само за децу – открива директор Зоран Стаматовић.
Шапчани су у овој сезони већ стигли да „избаце“ две премијере, „Времеплов“ и представу „Принцеза Лабуд“:
– Традиционално, до краја године следи и једна новогодишња. Код нас је среда резервисана за децу, понекад и субота у подне. Сва извођења су испуњена до последњег места, често по неколико термина (за школе) дневно – каже директор Владимир Василић. –
Од прошле године покренули смо и луткарску сцену, на којој је први наслов био „Чаробни пасуљ“. Намењена је најмлађем узрасту, док је ова нова, „Принцеза Лабуд“, комбинација лутке и живог глумца.
У Врању кажу да, практично, одувек паралелно са вечерњом негују и дечју сцену. На њој (бар) две премијере годишње:
– Ове сезоне планирамо „живу“ представу у децембру, потом и луткарску „Изгубљени осмех“ у фебруару – каже Бојан Јовановић, директор Позоришта „Бора Станковић“.
– Тренутно је седам активних представа на дечјем репертоару. Наслови су намењени различитим узрастима, жанровски и тематски различити. Од 1997. стекли смо статус професионалног театара, али је дечја сцена постојала још седамдесетих година у аматерском позоришту.
И док су у Врању „преживели“ пожар, у Крушевцу – умало да се деси. Недавно је горела кинеска робна кућа која је у непосредној близини позоришта:
– Мала сала, степениште и канцеларија оштећени су током гашења пожара, ипак, ватрогасци су успели да нас сачувају од тежих последица. Не играмо док не завршимо санацију, надам се да ћемо почети у децембру. А планирамо три обнове и једну премијеру, „Малу сирену“. И не само то: одавно прижељкујемо да, као посебно здање, изградимо позориште за децу. Још разматрамо локацију – речи су Бранислава Недића, директора Крушевачког позоришта.
– У граду постоји велико интересовање, што потврђује већ четрнаест година фестивал „Крушка“, који се одржава за време зимског распуста. Све је препуно, без икакве рекламе. Деца само долазе, одушевљена овим догађајем…
Прасићи
НАЈДУГОВЕЧНИЈА (луткарска) представа у Крушевцу су „Три прасета“. Иако је више од деценије на репертоару, извођења су увек препуна. Ових дана је због пожара играна у биоскопу „Крушевац“ – и једва су сместили сву децу.
Аутор: Вукица Стругар
Насловна фотографија: „Журка код плавог зеца“, Фото Промо
Извор: Новости
